Trokut - trebam savjet

Dugo sam razmišljala trebam li pisati ovaj post, ali s obzirom da još nikome za ovo nisam rekla više ne mogu izdržati i podhitno trebam nečiji savjet jer ponekad mislim da ću se raspasti. U vezi sam više godina (ne baš malo), sve lijepo, mirno, sigurno, volimo se, ali je s vremenom dosta nestalo strasti, s moje strane, no svejedno je sve išlo dobro i slažemo se, slični smo... Jednostavno, zajedno smo već dugo i teško mi je zamisliti se potpuno bez njega. I tu dolazimo do mog problema, prije koja 2-3 mjeseca došla sam na novi posao (skupa s još jednim kolegom) i tako mi svaki dan zajedno, surađujemo, on se meni brzo počeo sviđati, mislila sam prolazno jer kod mene tak uglavnom ide, svidi mi se netko , privuče me, ali to je ono samo malo razmišljanja koje prođe za 2 tjedna (ne svidi se meni netko čćesto da ne bi mislili nego kad se tako s nekime skompam često dođe do toga da si "umislim" da mi se ta osoba sviđa, a i duuugo nisam baš imala kontakta s drugim dečkima), no ovo ne prestaje i ja više ne znam šta da radim. Jako mi se sviđa, ponekad se osjećam toliko glupo pred njim i kao da više ne znam šta radim, uhvatim se kako se stalno smijem. Prvi put nakon toliko godina mi se svidio, stvarno je, netko drugi, meni je ovo šok i ne znam kako postupati. Drugi problem je taj što kolegu ne mogu dokučiti, puše mi hladno-toplo.

Uhvatim ga da me gleda s laganim smiješkom, pitam ga šta je bilo kaže ma ništa ništa ili samo okrene glavu, često se nešto zezamo, često pričamo dvosmisleno o nekim stvarima pa pomislim da to ne bi bilo tako da komunicira s osobom koja mu se ne sviđa, znam da ja ne bih, kad prolazi kraj mog stola često me zaljulja u stolici ili tak nešt, povuče majicu na leđima, ili nešto... nekad me oponaša, ono, čini mi se da mu je na neki način stalo... a onda dođemo do druge situacije kada djeluje skroz hladno, npr. iz zezancije mu krenem po ruci, ramenu il tako nešto, kao masiram ga (to je sve onako baš zezancija da ne bi bilo da netko skuzi...) i uvijek mu kao paše, sve super, a onda ja njemu pružim ruku on mene neće dodirnuti ??? ili kad negdje zajedno idemo, često onak ode ispred mene, ne čeka me ili ostanemo sami u prostoriji gdje radimo on zna nestati, kao da pobjegne da ne budemo sami... a ja gledam da mi je stalno bliže iako pokušavam što više izbjegavati i pokazivati mu nekakvu hladnoću. Na fejsu sam mu se par puta javila i uvijek je odgovarao šturo i bezveze, nikad nije pokušavao nastaviti razgovor, to mi govori da mu se ne sviđam, ali kako, zašto, zašt se onda na poslu tak ponaša? I da, petkom mi je najgore, najradije bih cijeli petak ostala na poslu, i onda već nedjelju mi je lakše, imam osjećaj da bih se ohladila da ga ne viđam neko vrijeme, ali to je potpuno nemoguće jer već u ponedjeljak sve ispočetka. Bila bih najsretnija da se možemo razdvojiti i da ga više ne vidim, ovako je to preteško kontrolirati, preteško. Dajte mi neki savjet i spustite me na zemlju.

Odjebi to! Ne shvacam zasto ljudi zele riskirati vezu koja funkcionira zbog nekakvog sviđanja povrsnog. Uvijek ces naici na ljude koji ce ti zaokupiti paznju, svidjet ti se, biti drukciji od tvog partnera, ali na kraju dana znat ces sto imas doma... i ne htjet to pustiti zbog neceg drugog privremenog ;)

ovo što je lijepo, mirno, sigurno..ne mora biti ljubav nedostatak strasti također nam nešto govori.. čovjek se zaljubi u drugoga kad mu nešto nedostaje kod prvoga ne može ti nitko dati pravi savjet no biti s jednim a očijukati s drugim...takva situacija zna imati bolan završetak ne možemo dugo sjediti na dva stolca stolci se malo razmaknu a mi...propadnemo jesi tom drugom rekla da si zauzeta???????????????????

Čim sam došla do dijela gdje si "došla sam na novi posao (skupa s još jednim kolegom)..bla, bla..on se meni brzo počeo sviđati"..dalje nisam čitala! Pitanje za tebe: Ukoliko se spanđate i kada ti se taj "kolega sa posla" bude prestao sviđati, neminovno dolazi do prekida, ne? ..namjeravaš li tada dati otkaz?! ne..ne..ne..i ne! Ufff..NE NA POSLU..bjež' od toga..nemoj ni započinjati..to nikada ne ispadne dobro 😛

Moj dečko stalno ponavlja - kolege na poslu, trebale bi ostati samo kolege na poslu. U protivnom dolazi do komplikacija... Ali, svatko uvijek napravi po svom, teško je tu nešto savjetovati...

uffffffffffffffff, i uffffffffffffff i opet ufffffffffffffff...Sigurno ti u vezi nešto ne štima..prvo se vrati korak natrag i vidi što s tim nije u redu..tu je bit problema, kolega je samo slamka za koju se hvataš..Ako ti se samo sviđa nek ti se sviđa, uživaj u toj maloj radosti i ne forsiraj ništa i sl.. Nisu oni glupi, kuži on tebe, da mu je napeto napravio bi korak, stoga vrati se svojoj vezi i razriješi je na ovaj ili onaj način...moglo bi ti se dogodit ako ovako nastaviš da budeš "one night lady" a tek si onda na ničijoj zemlji i samo će apsolutno svi izić povrijeđeni... Pamet u glavu prvo, onda poštuj sebe i svog partnera, onda sve drugo..treće

kaže stara narodna: ne seri tamo gdi jedeš!

malo se bockate, smijuljite, stipate, ceskate, masirate, oponasate, ljuljate, cekas ponedjeljak da konacno odes na posao - treperi ti srce - crveniš se - pa analiziras svaki njegov pokret - prostalkas ga na fejsu - cekas pravo vrijeme da se javis - brojis koliko je slova napisao u odgovoru - al normalno sve onako baš zezancija da ne bi bilo da netko skuzi - iiiiiiiiiiiii onda odes doma decku :')

moj savijet: prekini vezu!

ja mislim da tebi fali adrealin u vezi neko uzbudenje nesto novo...a ovaj ti na poslu to daje sa njim osjecas da ponovno zivis da se nesto dogada cak i na posao ides radosnija zbog njega jer volis to zezanje a veza hm......tu se nesto dogodilo ili prije toga nesto je ugaslo a to draga moja samo ti znas...

Javljam vam se nakon dužeg vremena, svako malo sam htjela nešto napisati, no samo čekam i ne znam šta napraviti... Mislila sam proći će, no meni je sve gore i gore. Molim vas da me ne osuđujete ili nešto u tom smislu jer sam ja stvarno jadna. U zadnje vrijeme je sve nekak bilo bolje, ovaj tjedan pogotovo... Jako dobro se slažemo, stalno se nešto zezamo, lijepo pričamo, kad se malo "povučem" pita me jel sam tužna šta mi je, trebala sam ići na godišnji on se zeza kaže ne možeš nemoj šta ću ja, falit ćeš mi (sve kao kroz šalu), kažem da mogu si mislit odmorit ćeš se od mene malo, on kaže vidiš da se lako vežem (tako nešto je rekao prvi put, inače mi djeluje dosta samozatajan i teško se otvara drugima).

Često me zeza za druge dečke, za jednog iz firme kaže da mi se vidi taj sjaj u očima i da misli da mi se on sviđa (zna da imam dečka, njega malo rijeđe spominje...). Srela sam ga i vani prije dvije subote, pravila se da ga ne vidim i skuzila da me stalno gleda, kasnije smo se pozdravili i otpratio me doma, ali to je bilo sve. U pon na poslu se stalno čudio kak je vidio vani moje frendice, a mene ne, a još me tražio (pogledom kao). Danas izlazimo iz ureda idemo kući, ja stanem u hodniku tako da me ne vidi, da misli da sam još ostala unutra i promatram iz prikrajka (kao idiot jbg, želim znati šta je, šta se događa...) i vidim okrene se jer je valjd mislio da idem za njim, i ja krenem i on stoji nasred drugog dijela hodnika bzvz vam-tam, pitam kog čeka, on onak ma ništa i izađemo van ja krenem doma opet me onak lagano povuče za ruku, dotakne, nešto bilo što, stalno me "dodiruje". Maloprije smo se čuli porukom, kažem mu da imam dobre vijesti za njega (vezano za jednu žensku kao) i ako hoće ide sa mnom večeras šetat i tak nemam s kime, on kaže kao 'teško, ti ideš kasno šetat...' JBT šta da ja sebi mislim, pa nije valjda da sam sve to umislila, kak se to možeš cijeli dan ponašat s osobom koja ti se ne sviđa??? Ne razumijem u čemu je stvar, poludit ću majke mi.

Znaš onu reklamu što se sad vrti po tv, za Schweppes mislim...kolega na poslu nema pojma šta hoće, a strast u vezi treba njegovati, pogotovo u dobroj vezi jer takve treba čuvati :)

još si u vezi ili?