Otac mi je priuštio auto bolji nego što on ima, i stvarno kojom god prilikom sam izmišljala bilo što samo da se maknemo iz grada u kojem jesmo, da se provozamo da odemo bilo gdje. Za mene studenta tankati 2x mjesečno po 350kn je bio trošak itekakav, ali nikad mu nisam proturječila da mi je nešto dužan zbog toga, iako ga je i on sam vozio i razvozio svoje kompiće. I ja sam na to uvijek pristajala jer mi je dečko jel.... Nikad mu nije palo na pamet me odvesti na neku večeru ili bilo što ''romantično'' da mogu reći e okej tom je dečku stalo do mene... ne mogu reći ne tražim ja od njega da me vodi vamo tamo i da kupuje mi što god, obadvoje smo studenti, nemamo love za te stvari, ali sitnica neke pažnje mislim da svakom uljepša dan. Uglavnom, da stvar bude jača, prije tri dana sam doživila tešku prometnu nesreću, hvala Bogu nikome nije ništa, auto mi je ono prednji dio totalno otišao, još sam u šoku i svaki trenutak mi ne prođe a da ne pomislim milijun scenarija što je se sve moglo da desi.... Ne mogu reći došao je me vidjeti i bio je par trenutaka kraj mene i otišao je s kolegom na fax. dan poslije umjesto da ležim u krevetu i da makar odspavam sat vremena, pokupila sam se i našla s njime, da stvar bude jača bez srama mi ide reći kako su imali nekakvu fešticu i da je se pjevalo i veselilo. ajmo dalje....zatim komentar na sve te moje drame kako on to veli, ''makar sam sad miran, nemaš auto, sad znam da ćeš biti kući''.... meni roleta dolje....sinoć sam mu rekla sve to što sam sad malo prije navela, kao primjer da me je to sve zasmetalo, on meni na to da nisam normalna i da mu se ne obraćam par dana. i da kad se ohladi da će vidjeti jel više vrijedi biti u toj vezi....uvrijedilo ga je kako ja imam srama uopće pomišljati na takvo što.
Otac mi je priuštio auto bolji nego što on ima, i stvarno kojom god prilikom sam izmišljala bilo što samo da se maknemo iz grada u kojem jesmo, da se provozamo da odemo bilo gdje. Za mene studenta tankati 2x mjesečno po 350kn je bio trošak itekakav, ali nikad mu nisam proturječila da mi je nešto dužan zbog toga, iako ga je i on sam vozio i razvozio svoje kompiće. I ja sam na to uvijek pristajala jer mi je dečko jel.... Nikad mu nije palo na pamet me odvesti na neku večeru ili bilo što ''romantično'' da mogu reći e okej tom je dečku stalo do mene... ne mogu reći ne tražim ja od njega da me vodi vamo tamo i da kupuje mi što god, obadvoje smo studenti, nemamo love za te stvari, ali sitnica neke pažnje mislim da svakom uljepša dan. Uglavnom, da stvar bude jača, prije tri dana sam doživila tešku prometnu nesreću, hvala Bogu nikome nije ništa, auto mi je ono prednji dio totalno otišao, još sam u šoku i svaki trenutak mi ne prođe a da ne pomislim milijun scenarija što je se sve moglo da desi.... Ne mogu reći došao je me vidjeti i bio je par trenutaka kraj mene i otišao je s kolegom na fax. dan poslije umjesto da ležim u krevetu i da makar odspavam sat vremena, pokupila sam se i našla s njime, da stvar bude jača bez srama mi ide reći kako su imali nekakvu fešticu i da je se pjevalo i veselilo. ajmo dalje....zatim komentar na sve te moje drame kako on to veli, ''makar sam sad miran, nemaš auto, sad znam da ćeš biti kući''.... meni roleta dolje....sinoć sam mu rekla sve to što sam sad malo prije navela, kao primjer da me je to sve zasmetalo, on meni na to da nisam normalna i da mu se ne obraćam par dana. i da kad se ohladi da će vidjeti jel više vrijedi biti u toj vezi....uvrijedilo ga je kako ja imam srama uopće pomišljati na takvo što.
