Pozz, zanima me mogu li dobiti par misljenja od vlasnika vise maca na slijedecu situaciju: nedavno smo pronasli napustene macice, za jednog od njih se kasnije utvrdilo da ima neuroloskih problema (zadobio ih je uslijed napada neke zivotinje): nije mogao stajati na nogama, slabo je jeo, ma vise mrtav nego ziv.
Odveli smo ga vetu, prognoze nisu bile najbolje, ali dobio je kvalitetnu hranu, antibiotik, i neke dodatke prehrani za oporavak. Macic se u roku od dva dana sto je kod nas, oporavio skoro pa u potpunosti - ponovno samostalno jede, sjedi, obavlja nuznu, cak i trckara, iako jos uvijek tu i tamo zapne. Prede i jako je zaigran. Radi se o macicu starosti oko mjesec dana, mozda koji dan vise.
Nakon sto se u potpunosti oporavi, mislili smo ga udomiti, no kako stvari stoje, sve mi se vise cini da bismo ga zadrzali.
Problem je sto vec imamo macka starog 14 godina (vitalan i ne pokazuje znakove starosti). Zivimo u stanu i kucni je macak, kastriran, ne izlazi van. Jako razmazen i posesivan. Macic je odvojen u drugoj sobi, nisu se upoznali, a ako ga odlucimo zadrzati, upoznavanje planiramo odraditi prema svim savjetima, znaci malo po malo i oprezno, ne ih samo staviti jedno pred drugo.
Brine me da ga nas macak nikad nece prihvatiti i da ce ga napadati. Znam da je normalno da si nece sjesti na prvu, ali me strah da si nece sjesti uopce.
Zanima me je li netko od od vas imao slicnu situaciju, upoznavanje starijeg macka (koji je skoro pa cijeli zivot zivio sam) i macica? Koliko je ljubimcima trebalo da se priviknu jedno na drugo? Jesu li se uopce priviknuli? Ima li spol kakav utjecaj? Za spol veterinar nije bio najsigurniji, posto je macic jos uvijek mali, ali ovako na prvu mu se cini da je musko. Kastrirali bi i njega, naknadno, ako ostane kod nas.
I bi li moglo imati kakvog utjecaja na situaciju sto se radi o macicu s posebnim potrebama?
P.S. Neku od njegove brace smo udomili, ali jos ih par trazi dom. Pa ako tko zeli pruziti dom novom macicu, javite se. :)
Pozz, zanima me mogu li dobiti par misljenja od vlasnika vise maca na slijedecu situaciju: nedavno smo pronasli napustene macice, za jednog od njih se kasnije utvrdilo da ima neuroloskih problema (zadobio ih je uslijed napada neke zivotinje): nije mogao stajati na nogama, slabo je jeo, ma vise mrtav nego ziv.
Odveli smo ga vetu, prognoze nisu bile najbolje, ali dobio je kvalitetnu hranu, antibiotik, i neke dodatke prehrani za oporavak. Macic se u roku od dva dana sto je kod nas, oporavio skoro pa u potpunosti - ponovno samostalno jede, sjedi, obavlja nuznu, cak i trckara, iako jos uvijek tu i tamo zapne. Prede i jako je zaigran. Radi se o macicu starosti oko mjesec dana, mozda koji dan vise.
Nakon sto se u potpunosti oporavi, mislili smo ga udomiti, no kako stvari stoje, sve mi se vise cini da bismo ga zadrzali.
Problem je sto vec imamo macka starog 14 godina (vitalan i ne pokazuje znakove starosti). Zivimo u stanu i kucni je macak, kastriran, ne izlazi van. Jako razmazen i posesivan. Macic je odvojen u drugoj sobi, nisu se upoznali, a ako ga odlucimo zadrzati, upoznavanje planiramo odraditi prema svim savjetima, znaci malo po malo i oprezno, ne ih samo staviti jedno pred drugo.
Brine me da ga nas macak nikad nece prihvatiti i da ce ga napadati. Znam da je normalno da si nece sjesti na prvu, ali me strah da si nece sjesti uopce.
Zanima me je li netko od od vas imao slicnu situaciju, upoznavanje starijeg macka (koji je skoro pa cijeli zivot zivio sam) i macica? Koliko je ljubimcima trebalo da se priviknu jedno na drugo? Jesu li se uopce priviknuli? Ima li spol kakav utjecaj? Za spol veterinar nije bio najsigurniji, posto je macic jos uvijek mali, ali ovako na prvu mu se cini da je musko. Kastrirali bi i njega, naknadno, ako ostane kod nas.
I bi li moglo imati kakvog utjecaja na situaciju sto se radi o macicu s posebnim potrebama?
P.S. Neku od njegove brace smo udomili, ali jos ih par trazi dom. Pa ako tko zeli pruziti dom novom macicu, javite se. :)
