Virtualna podrska ili čašica razgovora

Nazalost sve je na meni.... bilo je lijepo dok je trajala sloznost, ali dugo vec tako ne funkcioniramo

Jutro... Mi se evo i dalje borimo, ali ne ide nam. Mama je u teskoj dehidracii, onkologija vise nije za infuziju, ljecnik opce prakse isto nije za. Mama je 30 i nesto sati provela bez guca vode, jucer je tek navecer popila guc, ruke su joj otekle, zglobovi na nogama, iz nosa joj je jucer curila nekakva bistra tekucina, iz usta joj je jucer curila nekakva bijela tekucina, samo spava. Mokri barem 10 puta na dan, stolicu isto tako... navodno da se prazni. Tlak joj je 87-54 otkucaji 130, jako cudno dise. Ne prica, kad prica onda prica o mrtvima ili tipa ovoga: ne znam sto cu sa nogama, ajde da ih odrezem pa stavim u grah pa da ih pojedemo. Kad joj pricam, ne dozivljava me, kao da me ne cuje... stalno me zove nekih drugim imenima. Vene na glavi su joj jako iskocile, ima takvu neku mirnocu u licu, budi se samo na bol anusa pri izbacivanju stolice koju uopce nema... Bolova nigdje nema, vec 2 dana i dvije noci spava u istoj pozi sto je za nju jako cudno jer ima uzasne bolove i okrecemo ju svakih 20 min, a sada nista...navodno patronazna kaze da treba proci 72 h da se smiri... koliko dugo ovo moze trajati i sto je zapravo ovo? Svijesna sam da je kraj, da li kraj ovako izgleda?

jao sunce moje [:tuzan] ne znam kako izgleda kraj ove bolesti, ali mi ovo jako teško za čitati [:tuzan] a koliko će trajati, sve ti je to različito od osobe..drž se draga, moja ponuda još vrijedi [:smijesi] [:poljubac]

Ovim putem se zelim svima zahvaliti na svakom obliku pomoci, razgovoru, objasnjenju, pricama, prijateljstvu i utjehi i svemu ostalom... ali mi smo svoju bitku sa mamom 26.09.2014 u 12:30 izgubili. Karcinom nas je unistio i odveo u svijet bez bola i patnje.... Moja mama je preminula, otisla je i nema je vise. Tuzna sam, tesko mi je, ne mogu funkcionirati.... Srce mi se kida... Hvala svima jos jednom na svemu....

Poštovana prolaznice,primite moje najiskrenije saučešće [:tuzan] [:tuzan]

moja iskrena sućut [:tuzan]

Hvala!

.... volim doci ovdje i prisjetiti se svega ponovno, kao da sve to ponovno prolazim kad svratim ovdje i procitam ovih 28 stranica. Hvala Vam svima sto ste bili uz mene.

vidim da si "ozivila" temu, tek sad vidim ishod, zao mi je sto je tako ispalo [:tuzan] ne sjecam se jesam li ostavila na temi komentar, pogledat cu, na isti nacin sam ja macehu izgubila

Nisam ju ozivila, samo volim ovdje doci i sve ovo ponovno procitati, vrati me u one dane dok je moja mama bila sa nama.... Zao mi je zbog Vaše maćehe.

to se tako kaze ozivila, mislim stavila post pa mi se pojavi u pracenim temama. uzasna bolest, da, mislim da na kraju post nisam ni stavila jer sudeci po macehi nije bilo neke nade

A mojoj su mami isto rekli da nema nade, ali mi smo si stvorili nadu punih 10 mj.... Imali smo tu nadu, ali bolest nas je unistila.

Iskreno kako je mamu uništila, tako je i nas psihički... teško je živjeti sa takvim bolesnikom i gledati to, a još je teže živjeti bez nje... [:tuzan]